Globalizacija i međunarodne organizacije 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 18 | Nivo: Fakultet političkih nauka

SADRŽAJ:
UVOD ..................................................................................................... 3
I Fenomen globalizacije ............................................................. 4
1.1 Karakteristike globalizacije ........................................ 6
1.2 Pozitivni i negativni aspekti globalizacije ................ 8
II Međunarodne organizacije ....................................................... 10
2.1 Osnovna obeležja najvažnijih međunarodnih organizacija . 11
2.2 Dimenzije globalizacije i antiglobalisti ......................... 12
2.3 Globalizacija i međunarodne finansijske organizacije . 15
ZAKLJUČAK .........................................................................................17
LITERATURA ...................................................................................... 18
UVOD
Globalizacija, kao pojava XX veka, unela je turbulenciju u svakodnevni život, ali i poslovno okruženje. Novi tokovi, ubrzani procesi modernizacije i westernizacije, prihvaćeni su svuda kao momenat osavremenjavanja, ali nije svaka zemlja na svetu dovoljno spremna, niti razvijena, i jaka da je ovaj trend usvojila kako treba.
Globalizacija je kako na poslovno okruženje, uticala i na organizacije. Preduzeća su rekonstruisana od tradicionalnih, domaćih, sa klasičnim konceptom izvoznog potencijala, na savremena, globalno orjentisana, koja imaju veće pretenztije ka izvozu. Svetska ekonomska kriza, preneta baš sa Zapada (odakle je i potekao sav proces globalizacije), uzdrmala je čitav svet te 2008. godine, i možemo reći da je ona morala kad tad da se desi, s obzirom na ekonomsko-političku situaciju koju je taj isti Zapad i nametao ostatku sveta. Navodno, trenutno se nalazimo u fazi oporavka od Krize, ali mi, u Srbiji, osećamo talas neke sasvim nove krize, - tako da će nam trebati još mnogo godina, rada, truda i pametnog vođenja zemlje, kako bi “došli sebi“.
Elem, sem na organizacije unutar pojedinih država, globalizacija je uticala i na međunarodne organizacije. One su promenile neke svoje pravce i polja delovanja, i dodatno se zaštitile u period gore pomenute Krize. Proces globalizovanja ovih organizacija nije bio toliko intenzivan, jer su one većinom oformljene kao velike, moderne organizacije, koje spremno mogu da dočekaju i prihvate sve “novitete”.
I FENOMEN GLOBALIZACIJE
Pojam globalizacije ima diferentne aspekte, počev od toga što se neretko koriste različite reči, kao što su: globalizacija, mundijalizacija i internacionalizacija.
Šezdesetih godina XX veka, najčešće se upotrebljavala reč deregularizacija, što je značilo: smanjiti propise unutar zemalja i među zemljama. Osamdesetih godina, koristi se izraz internacionalizacija, što jr označavalo: ulazak mnogih zemalja u međunarodnu trgovinu, te sve veću međuzavisnost nacionalnih ekonomija. Devedesetih godina XX veka, konačno se javlja izraz globalizacija ili mundalizacija, a time se označavalo jedinstveno svetsko tržište. Mnogi naučnici su smatrali da i jedna i druga reč predstavljaju isto, odnosno, sinonimi su, - s tim što globalizacija potiče iz anglosaksonskih jezika, a mundalizacija iz francuskog i španskog. Ipak, svi se slažu da ovi pojmovi označavaju ekonomsku ideologiju neoliberalizma.
Globalizacija je u literaturi različito definisana, kao npr.:
Intenzifikacija društvenih odnosa širom sveta koja povezuje udaljene lokalitete na takav način da su lokalni događaji oblikovani događajima koji se javljaju mnogo milja daleko i obratno.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]